Opis
Žalosni dud – Morus alba L. ‘Pendula’
Najčešće korišćena niža žalosna biljka po parkovima srpskih gradova. Drvo zasvedene krošnje, čije se grane poput slapova spuštaju do zemlje. Visina do 5 m, širina 4-5 m. Ženska stabla donose jestive plodove. Efektno deluje na travnjaku u parkovima i vrtovima. Odlično podnosi skraćivanje na željenu visinu.
Selekcije sa padajućim granama daju mogućnost maštovitog oblikovanja jednospratne ili dvospratne krune sa isprepletenim granama između dva nivoa.
Zrele, vrlo slatke i aromatične, bele ili tamnoljubičaste dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Plodovi ne sazrevaju na drvetu odjednom, već tokom mesec dana, što znači da se mogu brati ili skupljati svakog dana (obično se otresaju na prostirku raširenu pod stablom). Plodovi belog duda su slatki, dok crne dudinje imaju i kiselinu koja daje osvežavajući ukus. Plod sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Osušene dudinje mogu da zamene šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izrađuju sokove, kompote, slatka, želee, sirupe i dr. .Osim u ishrani i koristi za proizvodnju rakije (dudovača). Rakija od dudinja – Laloška ljuta, vekovima je jedno od etno obeležja vojvođanske ravnice.
Ukrasna forma duda
Ukrasna forma duda sa dugim, visećim granama, koje se spuštaju do zemlje, je jedna od najčešćih parkovskih biljaka. Posađene kao pojedinačne na travnoj površini ili uz vodenu površinu, one deluju izuzetno dekorativno, čak uzvišeno. Grane se rezanjem mogu održavati na potrebnoj visini i širini. Nezaboravan prizor ostavlja u zimskom periodu, kad se njene grane „okite“ injem.
